Градско позориште Семберија из Бијељине започело је јединствен пројекат – припрему позоришне представе о диви народне музике и севдаха Софији Васиљевић Николић, познатијој као Софка, која је дио живота, послије многих наступа и снимања плоча у свјетским престоницама, провела и у нашем граду, гдје је након смрти 1982. године сахрањена.

Представа под радним називом „Певање и ћутање“ (тамна светлост и светла тама Софке Николић, краљице севдаха), у припреми је на основу текста проф. др Миливоја Млађеновића, а сјајни и награђивани ауторски тим чине редитељка Соња Петровић, затим Ирина Сомборац која је задужена за комплетан дизајн представе, док музику, веома битан сегмент овог пројекта, ради Ненад Којић.

За сценски покрета биће задужена Јована Ракић, а насловна улога повјерена је глумици СНП Нови Сад Бојани Милановић, бијељинској публици добро познатој из још једне сјајне представе Градског позоришта Семберија – “Хасанагинице”.

У представи, чија се премијера очекује почетком априла, играће и Мирна Јовановић, Ненад Благојевић, Драгана Арсенић, Михаило Максимовић, Вања Кртолина, Душан Ранковић и Иван Петровић. Продуцент представе је Душан Тузланчић.

Софија (Васиљевић) Николић, познатија као Софка, рођена је у насељу Табановић код Шапца 1907. године, а преминула 1982. године у Бањи Ковиљачи. Била је пјевачица народне музике и севдаха, и према мишљењу критичара једна од највећих звијезда овог жанра у првој половини 20. вијека. Прву плочу снимила је 1927. године у Београду, снимала је за “Еисон Белл Пенкала”, али и иностране издавачке куће, попут “Патхе Рецордс” из Париза.

Поред бројних личности из јавног живота којима је пјевала, забиљежено је да је велики Софкин поштовалац и пријатељ била Жозефина Бекер, свјетски позната пјевачица.

Софкина шеснаестогодишња кћерка преминула је 1939. године, када је Софка била на врхунцу славе, након чега се ова пјевачица повлачи, те временом бива заборављена. Посљедње године живота провела је у Бијељини и Београду, а након смрти у старачком дому у Бањи Ковиљачи 1982. године, сахрањена је на градском гробљу Пучиле у Бијељини, у крипти поред своје кћерке.

Осим једног документарног филма, неколико књига о Софки, и ријетких звучних записа са старих грамофонских плоча, мало тога је остало забиљежено о овој диви народне музике и севдаха.

ИЗВОР: ИнфоБијељина